Branimir Miroslav Tomlekin
Guest has not set their biography yet
Ima pozne mudrosti, krvave osvete vremena, kada čovjek providi svoje bivše neznanje. Treba čekati deset, dvadeset i daleko više godina da se uzmogne kazati: Bili smo u zabludi. Nas su prevarili.
Tin Ujević (1891. 1955.)
Iz knjige Branimira Miroslava Tomlekina „Hrtkovci, priče o sudbini jednog sela“ romaniziranoj kronologiji njegove obitelji od dolaska u Hrtkovce 1737. godine do odlaska iz tog sela u poznatim događajima 1993. godine.
Iz knjige Branimira Miroslava Tomlekina „Hrtkovci, priče o sudbini jednog sela“ romaniziranoj kronologiji njegove obitelji od dolaska u Hrtkovce 1737. godine do odlaska iz tog sela u poznatim događajima 1993. godine.
Iz knjige Branimira Miroslava Tomlekina „Hrtkovci, priče o sudbini jednog sela“ romaniziranoj kronologiji njegove obitelji od dolaska u Hrtkovce 1737. godine do odlaska iz tog sela u poznatim događajima 1993. godine.
Ima pozne mudrosti, krvave osvete vremena, kada čovjek providi svoje bivše neznanje. Treba čekati deset, dvadeset i daleko više godina da se uzmogne kazati: Bili smo u zabludi. Nas su prevarili.
Tin Ujević (1891. 1955.)
Poznato je da savršenstvo svog mozga čovjek koristi samo u pet procenata, ali i to je dovoljno da na Zemlji stvori čuda. Tolika da se kroz dostignuća svoje tehnologije počeo osjećati moćnim.
Ima pozne mudrosti, krvave osvete vremena, kada čovjek providi svoje bivše neznanje. Treba čekati deset, dvadeset i daleko više godina da se uzmogne kazati: Bili smo u zabludi. Nas su prevarili.
Tin Ujević (1891. 1955.)
Šizela
Pogledao sam na sat. Pet minuti do dvadeset i dva. Dobro je, stići ću. Kiosk preko puta mog stana radi do deset navečer. Brzo sam izračunao: tri puta šesnaest i pol je četrdeset devet i pol.
Na doksatu našem okićeni bor,
u velikoj sobi slama je na podu,
od duboka snijega očišćen je šor,
bijele svijeće na čirake žene bodu.
Slava naše crkve, Klement Sveti,
ne pada baš u toplo doba ovo,
al' kako je vrijeme ljepše ljeti,
Hrtkovčani slave na Petrovo.
Čim sam Ga vidio na buvljaku, jako mi se dopao i doveo sam Ga kući. Strašno sam Ga zavolio, a obojica smo još jako dobro izgledali i sve je kod nas još sasvim funkcioniralo, uz manje bolesti i kvarove, i kod Njega i kod mene, a što smo brzo i lako otklanjali bez ikakvih posljedica. I dugo smo nas dvojica veselo jurili kroz bespuća naše zbilje.
Ministarstvo za izmišljanje radnih mjesta
Probudilo me je komešanje slonova u televizoru, kojeg nikada ne gasim. Inače bih još dugo spavao jer sam nekoliko dana i noći bez prekida i bez hrane i vode slagao Rubikovu kocku sve dok nisam otkrio sve zakonitosti i formule po kojima se dolazi do rješenja. Zanesen ovim fascinantnim izumom, ali potpuno iscrpljen, zaspao sam trećeg dana negdje nakon ručka, kojeg također nisam konzumirao.
Književnik Franja Petrinovič u recenziji, između ostalog, kaže: “U duhu najbolje tradicije satiričke književnosti, duhu menipske satire ili tradicije jednog Svifta, nastala je knjiga Uvrnute priče, a Branimir Miroslav Tomlekin je sugestivnošću svog pripovjedanja, pažljivom ocrtavanju mana i vrlina, apsurdnosti i iščašenosti svijeta, pokazao da je satirički pisac od nerva”
Iz humoristično-satiričnog romana „Slatko kod Dunje“ autora Branimira Miroslava Tomlekina
Kao što sam ja imao fantastičnog dedu koji je uspevao da reši svaki svoj problem ili problem u našoj kući, a i šire, pa je tako i u najnemirnijim godinama svojom sigurnom rukom vodio naš porodični brod u svetlu budućnost, izbegavajući sve zamke i prepreke koje nosi život, tako su i naši narodi i narodnosti u to vreme takođe imali svog dedu koji je, ploveći brodom, vođenim sigurnom rukom mornara Federativne Narodne Republike Jugoslavije, vodio celu našu zemlju u svetlu budućnost.
Iz humoristično-satiričnog romana „Slatko kod Dunje“ autora Branimira Miroslava Tomlekina
Iz humoristično-satiričnog romana „Slatko kod Dunje“, autor Branimir Miroslav Tomlekin
U sedmom razredu više nismo imali predmete osnove likovne umetnosti s crtanjem i higijenu. Inače sam smatrao da je znanje iz tih predmeta zaista nepotrebno i bilo je logično da su u višim razredima ukinuti. Ali zato smo dobili latinski jezik, filozofiju, fiziku, hemiju i predvojničku obuku, s još jednom velikom novinom – da se nastava fizike, hemije i predvojničke obuke odvija u kabinetima, u koje smo odlazili iz svojih učionica kada su po rasporedu bili ti časovi. A s ovim novinama dobili smo i nove likove u obliku profesora, odnosno profesorki.
Iz humoristično-satiričnog romana „Slatko kod Dunje“, autor Branimir Miroslav Tomlekin
VI priča iz II poglavlja knjige „Slatko kod Dunje“, autora Miroslava Tomlekina
Rekli smo da je naša stanodavka i gazdarica tetka Mica dobro kuvala, uz to je hrana koju bi nam servirala bila ukusna i raznovrsna, a obroci obilni. A posle toliko zajednički provedenog vremena u toj kući, svi smo se tako odomaćili da smo zaista bili kao jedna porodica. To je najviše dolazilo do izražaja za vreme ručka, a posebno za vreme večere, kada smo skoro uvek bili svi na okupu, posle uglavnom uspešno završenog dana. I ne zna se kojim povodom i na koji način je počela šala u vezi s tom tetka Micinom hranom koje je uvek bio pun sto. Tetka Mica je inače volela da se šali, pri čemu bi se tako smejala da je to bilo zarazno prelazno i na ostale, pa su te naše večere često bile urnebesne. Neko bi se znao nasmejati i s ustima punim vode, mleka ili supe, pa bi te tekućine bilo po celoj trpezariji i po svima nama, što bi izazvalo nov talas nezadrživog smeha.
Iz knjige „Slatko kod Dunje“, autora Branimira Miroslava Tomlekina
Pošto se Nataša, već od prvog dana kad smo se upoznali, zalepila za mene, a bila je prelepa crnka, s dugom crnom kosom, nisam imao snage da joj kažem da sam smrtno zaljubljen u jednu isto tako krasnu djevojčicu, samo plavušu, s dugom plavom kosom. Tako je ona računala da sam slobodan i sve slobodnije se ponašala prema meni. A pravi zaokret je nastao kada je uspjela da me nagovori da zajedno odemo u kino. Cela Juga je ludovala za filmom „Prohujalo sa vihorom“ i Nataša je rekla da taj film moram svakako pogledati, ali nikako sam.