Kolumne

Piše: Branko Ivković

Nudijo se ja čeljadi moja svidan i za svakaki poso jal službu kad sam i podrukput izgančovan posli trist i kusur lita staža, ni ne znam tačno, ovi u birovu nemaje tačne podatke, a kažedu listing više ne izvlačidu, to mi kazo jedan sidi, onako priko klinca da izvinete.       

Piše: Branko Ivković

Gledim ja tako ode na srid avlije čeljadi moja u ovog mog pulina Roku, kako je on čestit ker, onaj pravi, kadgodašnji, kad vidi kokoš sav se unezviri kako bi je prolondžovo po avliji, doduše voli pojist jaja kad ode u guvno al sve mu oprošteno. Nikad nije bijo pakosan jal ne daj bože lakum, a kandar nije ni politički oprediljen, kad utekne na sokak u vrime izbora svedno mu čiji je plakat na banderi, on kraj svake bandere digne nogu.     

Piše: Branko Ivković

Pa dete mi lipo izdivanite čeljadi kako ste vi proveli ove svece? 

A ja se borme ne možem tušta falit. Doduše bilo je ist i pit zadosta, malkoc se obašla rodbina i išlo redovnije u crkvu, al sam cilo vrime bijo niki bolešljiv, kunjo sam kugod pile puno tekudi. Davno sam bijo u gripi, imade i desetak godina. Pa me napali zubi, oteko sam. Al jeto vratijo se, Bogu fala, a sveci prooošli kugod da nisu ni bili.   

Ko znade oćemol i mi matori morat za koji misec, jal godinu, polagano selit s naši dida pragova? 

Baš sam se mislijo da vam neću al moram vam ispripovidat. Znam da ćete se smijat i kast da sam i ja posto kugod ovi naši šefovi, da držim u sebi rič kugod rešeto vodu. Al nije tako.Ta ja nemam šta ni tajit, možem držat cilo vrime salaš otključan, nema mi ko ništa ukrast. Jedino da natovari dolaf sa starim ruvom. 

Piše: Branko Ivković Ko znade oćemol i mi matori morat za koji misec, jal godinu, polagano selit s naši dida pragova? Baš sam se mislijo da vam neću al moram vam ispripovidat. Znam da ćete se smijat i kast da sam i ja posto kugod ovi naši šefovi, da držim u sebi rič kugod rešeto vodu. Al nije tako.Ta ja nemam šta ni tajit, možem držat cilo vrime salaš otključan, nema mi ko ništa ukrast. Jedino da natovari dolaf sa starim ruvom.    

Eto, ja se danas nabiciglovo borme. Sam sebi čestitam što sam izabro baš biciglu za ić u varoš! 

Da ste samo vidli, čeljadi, te gužve i te zamumuljancije! Ta to skroz nije normalno. Oma ode u Crvenim selu nastavili opravljat put što ga pravidu još od litos, pa metnedu nike priprike, pa nika svitla što se palidu i gasidu kako ko oće, kugod da imade jedan što pritiska puceta i počesto se zbuni, pa triba čekat. Svit u limuzinama bisan i trumbete samo trubidu. Sve me uši bole.   

Branko ivković je napisao scenarij za kazališnu predstavu pisanu na bunjevačkoj ikavici "Komšinicina plećkanja. Ovdje možete pročitati tekst prvog čina. 

Iđem ja tako niki dan šorom, kako nemam di privriđivat samo mi dosadno kod kuće pa se biciglujem kugod smlaćen. Naiđem na šoru na čiča Grgu. Sidi čovik na njegovoj klupici pa sve milina vidit. Kugod prija po vika, najlipče vrime čeljadi moja!