Piše: Branko Ivković

Nudijo se ja čeljadi moja svidan i za svakaki poso jal službu kad sam i podrukput izgančovan posli trist i kusur lita staža, ni ne znam tačno, ovi u birovu nemaje tačne podatke, a kažedu listing više ne izvlačidu, to mi kazo jedan sidi, onako priko klinca da izvinete.       

Kad sam skonto da neće od tog bit ništa, a od obećavanja sviju moji prijatelja i stranački i ne stranački još veće ništa, doduše bilo je i tog da su glavu okrećali od mene, ne stidim se ni to kast, najviše su med njima bili ti koji su mi i familiju ojadili te 95.e, a posli se pravili da me volidu, a volili me zato što sam njim tribo jel sam uvik bijo dobar sa svitom. 

Al pak, ne kletem ni ne kunem nikog, uvik sam konten kast i ''izvini'' i ''oprošteno je'', svakog pamtim po dobrim a mojeg i moje starine se ne odričem nikad i ni po koju cinu. Tako ja lipo rešijo u se i u svoje kljuse, latijo se pa remontujem stari svinjak, onaj što ga još baćo saziđo 71,e i rešijo se opet držat krmače kugod kadgod, brez kredita i brez države, po starovinski. Doduše konto sam da se latim i ja to jevropski, pa sam tijo lipo se zaposlit u mom svinjaku, u tu svrhu bi moja Jela osnovala agenciju ''JELA ODER'', pitate zašto oder, pa bože moj, oder u mojim svinjaku neg di, ta vi ne znate da je to sad zdravo u modi, jezus alaj ste zaostanuti. 

Sad vam to tako iđe, drukčije nemož dobit novce već lipo osnivate agenciju kugod ja''Jelu oder'', pa ondak liznete mastiljavu olovku i podnesete zahtev, vako .''Čeljadi moja ja zaktivam da mi se iz onda za zapošljavanje isplatite tamo digod desetak iljada jevra, po glavi za nas desetak čeljadi da ja sam lipo živim koje lito. Obećavam da ću glasat za koga god naredite, a radićemo, pa lipo vam piše gospodo'' onda, kadgod jedared''. E tako uradite, strpite se šest miseci, jel strpljen je spašen, metete firmu u ''mirovanje'' i boli vas gujca. I ja sam tijo tako, al diš bunjevcu blendavom objasnit, meni žavo baćinog svinjaka, pa didine zemlje pa pradidinog Ivković šora...

Sad to sve lipo pušte nuz vodu, pokupe novaca koliko god možedu hapit a za starinu ji opet boli gujca, nek iđe na doboš. Zato sam i odusto, opraviću ja moj svinjak, baš sad iđem krojit kapije pa nek iđe kako iđe. Kapije ćedu bit malo višlje pa kad nam pootimadu i dođedu ovi sa cocijalne pomoći da možedu držat koze jal drugu marvu, oni divani se ne vole svinje. Ajd divanu nikad kraja, iđem radit zbogom.

Opširnije u Hrvatskim novinama broj 44 u pdf i tiskanom izdanju strana 2