Kolumne

Kolumne mrežne stranice Hrvatske novine - vijesti

  • Naslovnica
    Naslovnica This is where you can find all the blog posts throughout the site.
  • Kategorije
    Kategorije Displays a list of categories from this blog.
  • Oznake
    Oznake Displays a list of tags that have been used in the blog.
  • Blogeri
    Blogeri Search for your favorite blogger from this site.
  • Blogovi tima
    Blogovi tima Find your favorite team blogs here.
  • Login
    Prijava Login form

Visti s klupice

Posted by on in Nije kategorizirano
  • Font size: Larger Smaller
  • Hitova: 1050
  • Pretplata na ovaj zapis
  • Ispis

Ko znade oćemol i mi matori morat za koji misec, jal godinu, polagano selit s naši dida pragova? 

Baš sam se mislijo da vam neću al moram vam ispripovidat. Znam da ćete se smijat i kast da sam i ja posto kugod ovi naši šefovi, da držim u sebi rič kugod rešeto vodu. Al nije tako.Ta ja nemam šta ni tajit, možem držat cilo vrime salaš otključan, nema mi ko ništa ukrast. Jedino da natovari dolaf sa starim ruvom. 

 

                       

 

Niki dan ja išo sa zornice i našo se s mojim bać Grgom. Siroma, čeka prid trafikom da otvoridu pa da kupi novine. A i ovi trafikoši, borme, već počeli radit gospocki pa otvaradu prid podne a ne kugod kadgod lipo kad svit iđe na poso. Kad smo kazli jedan drugom „faljnis“, kako Bog zapovida, pita mene bać Grgo šta imade novog u našim šoru. Nikad on neće zaboravit svoju starinu makar se davno doselijo u Subaticu. Pa šta ću čoviku kast? Nemade ništa novog. Eto baš i niki dan se jedan deran odselijo u svit, našo poso čak u Londonu. Ode sve zabajatijo i napušto i očo. „Sve je više nji mladi“, veli bać Grgo, „da samo vidiš Braniša šta i’ odaleg ode iz varoši, pa to je Bogu plakat. Napuštani kuća po sokakima koliko voliš. Sad već mož kupit kuću za jutro dva zemlje“. Samo sam se nasmijo i kazo mu: „Al čemu moj bać Grgo? Pa da samo plaćam kojikake vazdušarine i odvodnjavanje? Ne bi je trgovo u ova vrimena ni za kake novce! Ko znade oćemol i mi matori morat za koji misec, jal godinu, polagano selit s naši dida pragova? Vite vi da se opet sve više i više svit svađa. Jedni opet tiraju o kojikakim nevoljama, jedni su bisni zbog čokolade, drugi zbog drugog, a niko nevdi da su čeljad već gladna, da njim sve otimadu iz rukivi a ne dadu živit. Na koji kaka mista se skine onaj što je zato škulovan i pozna poso, cinjen čovik a metne kaki što niko nije čuvo za njeg. A još kad se pobuniš ondak si i uvat i rogat. Ne smiš ni divanit ni na našoj skupštini. A kadgod, posli onog rata, naš svit bijo većina u Subatici. Nisam to ja izšnjoto, tako piše u arhivi“. On gledi pa sve ne viruje: „Ta kako to mož bit sad Braniša?“ „Ta jeto tako, ne bi tribalo bać Grgo moj al  je tako, bilo bome i na televiziji, zato moramo ćutit pa šta Bog da. Mi smo navikli al ova naša mladež neće. 

Oni bi dica da budedu kugod i drugi, a kako to kogod ne da oni lipo rep na krste pa u svit. Prvo sam bijo bisan al borme im sad dajem za pravo. Neću ni ja vako brez posla dugo izdurat. Valja i meni matorom tražit mista glavi, al nemam nikake tuđe artije. Ajd zbogom!“, prikidam ja ovaj turoban divan, a i smrzo sam se čeljadi. Baš je zaladilo ovi dana kugod da nas ni onaj odozgor ne žali. Bać Grgu sam ostavijo kako se češe ispod astraganske šepice onako zamišljenog a ja se zaputijo na salaš. Valja mi vadit dračove što ji još dida posadijo. To borme nije lak poso a i žavo mi ji, al šta mož čovik, nema se a triba se grijat, sad će Božić. 

Zbogom čeljadi moja.

Opširnije u mjesečniku Hrvatske novine broj 39 strana 17

0

Comments