Tomislav Mačković
Kolumne mrežne stranice Hrvatske novine - vijesti
"Cilog vika je radijo, mučijo se, dicu na put izvo..sinove u ratove slao i ćeri udavo, a onda iznenada ni bolovo nije samo je pao i umro, ni rič kazo nije samo je izdanijo"
Cilim svitu niko nije napeko kolača, možda neće se moć ispeć ni onima koji su zavridili al, neće se imat odkaleg.
Nemaš vodovod, nemaš vode u bunarima iz kojih crpiš vodu, ali sve u svemu plaćaš odvodnjavanje.
Lip naočit momak je moj Tavankut, al ima jednu manu od drugi nametnutu. Tavankut je pun svega i mogo bi biti opština , što je davno kadgod i bijo.
Otkad znam za sebe nikad moj Tavankut nije imo ono šta su imala druga sela.
Radilo se o tom da je Igor bijo zaluđen, da se Šanjika sve izdogovaro sa Klarom i Benom i da su oni Igora ustvari prodali Šanjiki
Dico naša svatite jedno sad dok ste mladi, valja učit škule al valja se laćat i žuljača i motike to se nemož i nesmi zaboravit!
Zeleni dolovi sa palčinjakom , iz sride digod se čuo žablji orkestar dok je bilouška ona vraška zmijurina vodena plivala kroz kanal a samo joj glava virila iz vode.
Piše: Tomislav Mačković
Triba ić u korak sa vrimenom al nikad al baš nikad i ni za kake novce ni za blaga netriba i nesmi se prodat svoj identitet, kultura , tradicija i običaji
Nije da nije ništa išo bi ja da se šetam uokolo al oš klinac nemož kad je policijski čas.
Nije da će oni ljudi koga sad tute za par koraka satrt al ako je kogod baš onako drčan e tom znadu zavrnit zulufe na gori.
Piše: Tomislav Mačković
Ustaj Boga Ti nikakog!-dreknijo je baćo Bartula na derana mu Loziju .
„Ajde brže tri sata je triba po jutra vinograda i polit dok ne upeče-AJDEEEEE!!!“
Piše: Tomislav Mačković
E kad su Roza i Ferika sticali , to lakog nije bilo neg samo ori , kopaj, sadi pa vadi. Ruku na srce namučili su se kugud Jezuška da steknu štogod i stekli su Bogu fala svega.
A šta je to vično trajalo? Vičan je samo ON Gospodar svemira i svega vidljivoga i nevidljivoga i samo njega čovik mora i triba da se boji, ostalo je sve ništa u odnosu na NJEGA i zakone NJEGOVE.
Prav i zdrav duhovnik liči sve oko sebe, tako je i u ovom selu samo ovaj krhki , sitan i mali bolešljiv čovik vođen snagom Duha Svetog, uspijo ne samo smiriti sve strasti nego čak za koju godinu od mlađi mještana nji deset se priključilo Franjevačkom redu
Već te godine četri nedlje prija Božića svako jutro su Lozijina čeljad ustajala već oko pet ponamirivali bi josag i oma bi zatabanali priko njive pod Križ na rorate, skupilo se tute još svita s'okolni salaša i svi su zajedno molili Krunicu
Mi kao narod imamo svoju: kulturu, tradiciju, običaje, vjeru i to čvrstu vjeru Rimokatoličku.
Šetam tako: danima, godinama i decenijama, kroz ovaj moj Tavankut i kroz jedan i kroz drugi i kroz Čikeriju i Mirgeš.
Sad ono prija nika gospoja tute iz Tavankuta veli u dućanu.
Nikako baš u vrime kanikule, snaš Teza iskalala zardelije i metila pekmez da se kuva.
Šta će sirota žena, dice tušta čovik polak šašav polak nadrt a dice nasajko netribaš jedan i sad kad ji triba ranit on –bolesan.