Tomislav Mačković

Kolumne mrežne stranice Hrvatske novine - vijesti

  • Naslovnica
    Naslovnica This is where you can find all the blog posts throughout the site.
  • Kategorije
    Kategorije Displays a list of categories from this blog.
  • Oznake
    Oznake Displays a list of tags that have been used in the blog.
  • Blogeri
    Blogeri Search for your favorite blogger from this site.
  • Blogovi tima
    Blogovi tima Find your favorite team blogs here.
  • Login
    Prijava Login form

Fra Roko

Posted by on in Nije kategorizirano
  • Font size: Larger Smaller
  • Hitova: 170
  • Pretplata na ovaj zapis
  • Ispis

Prav i zdrav duhovnik liči sve oko sebe, tako je i u ovom selu samo ovaj krhki , sitan i mali bolešljiv čovik vođen snagom Duha Svetog, uspijo ne samo smiriti sve strasti nego čak za koju godinu od mlađi mještana nji deset se priključilo Franjevačkom redu   

 

  Piše: Tomislav Mačković

Jedared u nikim selu svit je imo problema sa kojkakim pljačkašima i banditima, bilo je tute i silovanja i svega. Na kraj se nije moglo izać sve dok jedared jedan kapetan nije došo na čelo žandarmerije u obližnju varoš i dok nije rastiro i pozatvaro bandite , tušta nji je bilo osuđeno i na višanje.

 Svitu je laknilo , kapetan je naredijo da se njegovi žandari povuku i samo pokadgod je slao konjanike da obađu selo, svit je radijo al je bijo nemiran, često su se meštani međusobno obračunavali za ma kaku sitnicu.

Beda , nemaština i posledice obračunavanja sa banditima ostavili su traga na dušama ovog svita.

„Vrime je da se pomogne ovom svitu“-kazo je jedared kapetan Lajčo.

„Oprostite gospodine kapetane .Al kako?“-pitali su ga podređeni..

„Obaćete lipo unaokolo bar sto kilometeri i nać doktore da dođu pomoć ovom svitu, a čuo sam da ima i nike dvi-tri babe što pravu nike čajove pa mogu smiriti čeljad“

Već tu noć konjanici su zajašili svoje brze konje i krenili tražiti doktore, tražili su danima i našli su. Doveli su u selo tri babe, dva nika doktora i nikog čovika ispijenog blidog lika koji jedva da je divanijo sa kime.

Ličenje je počelo , svit je bijo nervozan i doktori i babe su se dali na poso . U jednoj kući su opravili ništa nalik bolnici i ličili su svit od sveg i svačeg s'kojkakim travama i čajovima.

„Ja to neću da popijem“-česte su bile riči svita iz ovog napaćenog sela.

Svit je patijo od nike bole da se furtom koško i međusobno svađo i tuko.

Jedared je kapetan došo na bilim čilašu sa četri žandara oko sebe i naredijo je da se svi što ličidu narod okupu.

Postajali su svi prid kapetana i ovaj njim je održo befel da moradu iznać načina da izličidu narod.

Svi odreda su divanili kapetanu da to mož ovako pa onako ma svakako.

Jedino je čovik blidog lica ćutijo i gledo.

„Šta me Ti gledaš?“ veli kapetan tom čoviku.

„Čuješ li šta Te kapetan pita? Imaš li kako rešenje za sve ovo??? „

Čovik je uspravijo pogled i kazo ..

„Imam“

„Šta? „-skoro drsko ga je pito kapetan.

„Rešenje gospodaru“

„Kako?“

„Triba mi deset jaki momaka, šest sedam kola s'konjima i da pravimo Crkvu“

„Cekvu???“-zgledali su se svi odreda. Kapetan se malo niki zamislijo i po malo u nepovirenju pito.

„Šta Crkva moš pomoć???“

„Moš sve čestiti kapetane“-odgovorijo je čovik blidog lica u pokidanom odilu, sa sandalama na nogama.

 

Kapetan se povuko na svitovanje sa svojima i nakon podrug sata , kad je izašo iz druge sobe kazo je tom jadnom čoviku da je odlučeno da mož dobit šta je tražijo i da će dobit misto di će pravit Crkvu, al materijala nema nek se snađe sam.

 „Dobro kapetane i nek Vas Bog dobri blagoslovi“-veli ovaj po malo čudan čovik.

 „Čekaj Ti. A kako Ti je ime? I nisam Te pito za čeg će Ti Crkva al ajc sagradi je ako imaš od čeg , evo ovi jaki a bisni ima pa nek radidu-ahahahhaahaha!!!“

Čovik se okrene i veli...

„Ja sam sluga Božiji Roko“

„Aj dobro Božji slugo tiraj onda kad znaš kako triba“

Kapetan je očo iz sela sa svojim žandarima, za oko tri miseca prid jesen poslo je izviđača da vidi kako iđe u selu.

Nije to prošlo tušta , kad se izviđač vratijo i saopštijo kapetanu šta se dešava . Kapetan je oma sijo u sedlo i krenijo put sela.

Ni se malo iznenadijo kad je na srid sela vidijo Crkvu od blata i dračovog prošća. Gori na Crkvi je stojo Križ i jedno omanje zvono obišeno na dračovu pričagu, unutri su bile obične drvene klupe a gori kod oltara slika Blažene divice Marije, u livo je stojo mali kip Svetog Antuna-

„Roko? Kako??? Kako si Ti ovo izvo????“-zbunjeno je pito kapetan..

„Voljom Božjom kapetane, molim Vas da izađete napolje i skinete sablje i ostavite kubure ode one nemadu mista“

„Ku po komandi kakog generala a ne suvonjavog čovičuljka kapetan je saslušo i poslušo Roku i ušo oped unutra“

Dugo su divanili i Roko je kazo kapetanu ko je , da je on Franjevac koji je jedini živ osto kad je neprijatelj srušijo samostan di je bijo on i njegovi jedanajst braća.

Zato će kapetane ova Crkva nositi ime dvanajst apostola, ali mi triba Vaša pomoć kapetane.

„Samo kažite Oče Roko“-počo je kapetan biti uljudniji.

„Triba mi kogod s'koli da odem iz ruševina samostana donet što se spasiti mož. Imate kola kapetane?“

„I kola i ljude, evo kad oćete???“

„Oma!“

Krenijo je fra Roko sa par momaka i tri žandara , dva dana su putovali do samostana koji je bijo porušen. Fra Roko se zavuko ispod ruševina ispod jednog kamena bila su drvena vrata, momci iz pratnje i žandari su pomakli taj kamen i fra Roko je tražijo pomoć. Uglavnom natrag su stigli sa puni kolima svega, od zlatnog kaleža do kipova Svetaca.

Ubrzo je Crkva bila namišćena iznutra, a fra Roko je svako veče divanijo sa svitom , osim mise koju je držo svakodnevno. Ubrzo se svit prominijo i posto miroljubiv, svako se za bilo kaki savet obraćo fra Roki, koji je svojom blagošću podučavo i svitovo svit.

 Ubrzo su i babe travarke svatile da od njevog posla nema ništa i sklonile su se, dok je jedna došla na ispovid i tražila oprost jel je varala svit tako što je bolesnima i pomanitalima davala slatku vodu.

Sav svit u selu se složijo u jednom...

 

Prav i zdrav duhovnik liči sve oko sebe, tako je i u ovom selu samo ovaj krhki , sitan i mali bolešljiv čovik vođen snagom Duha Svetog, uspijo ne samo smiriti sve strasti nego čak za koju godinu od mladfi meštana nji deset se priključilo Franjevačkom redu.

 I na kraju je selo tako lipo oživilo, da se kaže lipo je procvatalo jel Fra Roko ku Gvardijan i njegovi učenici mladi Franjevci, podučavali su i opismenjavali svit. Tako je pokazano da je Crkva itekako bitna za svit još ako ima mudrog duhovnika onda vrag nema mista ni blizo da priđe

 

 

 

0

Comments