Intervju: Gordan Glončak: Sedeća odbojka je značajna za integraciju i inkluziju osoba sa invaliditetom

PONOSNI NA SEBE
Typography

Svojm delovanjem doprinosi razvoju, afirmaciji i promociji odbojke za osobe sa invaliditeom u Republici Srbiji, kao sport značajnog za integraciju i inkluziju osoba sa invaliditetom, da obezbeđuje uvjete za  razvoj i unapređenje vrhunskih sportskih rezultata u odbojci za  osobe sa  invaliditetom, u svim nivoima takmičenja, u zemji  i inozemstvu, da promovira obrazovnu i vaspitnu funkciju sporta, fer pleja, razumjevanja, tolerancije i odgovornost kroz bavljenje odbojke osoba sa invaliditetom i sportom uopšte.       

Gospodine  Glončak, kako  je došlo do toga da počenete da  se bavite  baš ovim sportom? 

Sedećom odbojkom sam se počeo baviti 1982. godine, igrao sam sve do 2016.  godine. Mene  je uveo u ovaj sport moj drug koji se takođe bavio sedećom odbojkom i osoba je sa invaliditetom. 
Mnogo sam postigao baveći se sedećom odbojkom, moja igračka karijera može se podijeliti u dva perioda  od 1982. do 1992.  do uvođenja  sankcija. Jer kolektivni sportovi imali su  zabranu  igranja na svim međunarodnim natjecanjima.  
Kao igrač momčadi  Subotica bili smo  9 puta prvaci Vojvodine. Kao dio reprezentaciji Vojvodine bili smo tri puta  prvaci  Jugoslavije, a  bili  smo pobjednici dva puta "Eurokupa" kao najbolja momčad u  Europi. 
Drugi  period je od 2000. godine do 2016.  godine.  Te 2000. godine upisujem Višu školu za sportsog trenera, sjmer odbojka i sedeća odbojka, koju u roku  završavam i  diplomiram. Upisujem se za osnovni sudijski kurs  za  odbojku, koji  sam položio. 
Iste godine proglašen za sportistu grada Subotice za osobe sa invaliditetom, učestvovao sam na Euro  cupu  u  Roermondu u  Holandiji.  Tamo je  bila obuka kako se organizira  neko  svjetsko,  europsko prvenstvo ili olimpijada. Tu obuku sam uspješno  završio i  dobio sertifikat. 
Nas  trojica Dejan Antić, Bajram  Kadisani  i  ja, 2011.  godine  osnivamo klub, Klub Sedeće Odbojke  "Subotica"  Subotica, u kom  sam postao predsjednik,  trener  i  igrač. Trenirali  smo u Dvorani sportova  utorkom, i subotom  u  OŠ "Majsanski put".  Kao  ekipa Subotica, takmičili  smo se  na prvenstvu  Srbije, prvenstvu  Vojvodine, i  na  raznim  turnirima. Trenutno je  klub  u mirovanju. 
Klub sedeće  odbojke ima dugu tradiciju u subotičkom sportu. Zbog  sankcija klub  je prestao sa radom dvedesetih  godina prošlog stoljeća. Inače  se  sedeća  odbojka u Subotici igrala od 1982.  godine.  Klub je imao  mnogo uspjeha  na  domaćoj i  međunarodnoj sceni. Novo osnovani klub  je nastavak rada, kluba iz  devedesetih  godina prošloga  stoljeća.
Klub sedeće odbojke je osnovan 5. srpnja 2012. godine. Klub okuplja igrače osobe  sa invaliditetom, koji su u  mogućnosti  da  igraju sedeću  odbojku,  a i  okuplja i  zdrave osobe koje žele da se  bave ovom vrste odbojke. Klub već  igra  treću godinu Prvu  Ligu-Prvenstvo Srbije u sedećoj odbojci. U  prvenstvu Srbije natječu se 7 ekipa i to iz Beograda, Kragujevca, Kikinde, Kule i  Subotice. 
Klub  je učestvovao i  na nekoliko turnira u  Srbiji. Klub je član Saveza odbojka sport sa invaliditetom i Saveza paraolimpijskih sportova Vojvodine. Klub ima treninge u OŠ "Majšanski put". I  do sada smo  konkurisali za projekte-programe finansiranja ili  sufinansiranja posebnog programa u oblasti sporta, gdje smo dobijali sredstva za odigravanje Prvenstva Srbije u  sedećoj odbojci.                     
Igrajući   za  sve  ove  ekipe  stekao  sam  veliko iskustvo  u igranju sedeće odbojke,  što kod  nas,  što  u inozemstvu.
                          
U čemu je  draž sedeće  odbojke. I  da  li su i u kojoj  mjeri  mladi  zainteresovani    da    se   bave   ovim   sportom? 
Ni u kakvoj meri mladi za ovaj  sport  nikako nisu  zainteresovani da igraju.  Što  se  tiče   draža  sedeće odbojke, on daje osobama sa invaliditetom da izađu iz svojih  soba i da se bave  sportom, da  se  druže međusobno, dobitak je  putovanje na  turnire, kod nas iu inozemstvo, upoznavanje drugih  država,  gradova, osoba   sa invaliditetom, da  vide kako  tamo žive  i  rade takve  osobe. 
Sedeća odbojka rađa pozitivne efekte u toku  rehabilitacije i  socijalizacije osoba sa invaliditetom. Putem ove  igre razvijaju  se  brzina, snaga, izdržljivost, spretnost itd..
 
Šta je sedeća odbojka i osnovne  razlike između redovne i sedeće  odbojke?
Sedeća odbojka je ekipni sport kojim se  bave  osobe  sa invaliditetom, gdje igrači sjede  na podu i prebacuju  loptu preko mreže. 
Sa  odbojkom mogu  da se  bave  osobe  sa invaliditetom koji imaju  ostećenje donjih  ekstremiteta ili amputacije donjeg ili  gornjeg dela  tijela.  Akcije u  sedećoj odbojci  su  brze i  kratkog  kontakta sa loptom.  
Razlike su: u visini mreže, za  muškarce je visina 115 cm, a  za  zene 105, dimenzije  terena,  6 x 10m,  svi igrači moraju da sjede  u  terenu, zona napada je  2 m, zona odbrane 3m, prilikom  servisa  protivničke  ekipe,  može  se  praviti  blok na  servis, igrač  prilikom kontakta  sa  loptom mora da sjedi  na parketu, igrač koji  servira loptu obavezno sjedi iza linije servisa, a noge mogu  biti i u terenu, igrači su odjeveni u  dresove i  donje  dijelove trenerke, a mogu imati po želji i  proteze, mreža  je  široka 0,8 m ,  a široka 6 m., kada se igrač podigne od  tla,  sudija daje  protivničkoj ekipi poen.
 
Ciljevi i očekivani rezultati su? 
Da svojm delovanjem doprinosi razvoju, afirmaciji i promociji odbojke za osobe sa invaliditeom u Republici Srbiji, kao sport značajnog za integraciju i inkluziju osoba sa invaliditetom, da obezbeđuje uvjete za  razvoj i unapređenje vrhunskih sportskih rezultata u odbojci za  osobe sa  invaliditetom, u svim nivoima takmičenja, u zemji  i inozemstvu, da promovira obrazovnu i vaspitnu funkciju sporta, fer pleja, razumjevanja, tolerancije i odgovornost kroz bavljenje odbojke osoba sa invaliditetom i sportom uopšte.
 
Ostvarili    ste   zapažene  rezultate   na  međunarodnim   takmičenjima.  Kakva  su iskustva   sa   sportistima   sa  kojima ste  se  takmičili? 
Kao  ekipa Subotica, takmičili  smo se  na prvenstvu  Srbije, Prvenstvu  Vojvodine, i  na  raznim  turnirima. Igrajući za  sve  ove  ekipe  stekao  sam  veliko iskustvo  u igranju sedeće odbojke,  što kod  nas,  što  u inozemstvu.
Dok u  drugim  državama,  ne u  svim  gde  sam išao postoje sportske sale za  treniranje osoba sa invaliditetom, to su sprecijalne sale prilagođene za treniraje za osobe sa invaliditetom. Postoje i centri  za  treniranje  to je Paraolimopijski  centar,  gdje  se sportisti invalidi  pripremaju za razna takmičenja. 
 
Da li u  Subotici  postoje  optimalni  uvjeti da  bi osobe  sa invaliditetom   imale   mogućnosi   za    kvalitetne  treninge? 
Što se  tiče uvjeta treniranja u našem  gradu  Subotici nisu nikakvi.  Ne postoji  sportska   sala  za  treniranje  osoba  sa invaliditetom  koji se  bave  sportom, gde oni imali  uvjete  za  treniranje. 
Što  se  tice finansiranja klubova  i organizacija koje postoje  u  gradu Subotica, izdvaja  se  nešto,  ali ne dovoljno. Trebalo bih da  se malo povećaju ta  sredstva radi funcionisanja  tih  klubova i organizacija.
                
Da  li  osobe  sa  invaliditetom imaju  bolje  uvjete   za    život  I  rad  u  državama  u kojima  ste  boravili  tokom  sportskih  susreta?
Mnogo sam postigao  sa   sedećom odbojkom, moja  igračka karijera  može  se podeliti  u  dva perioda  od 1982 do 1992  do uvođenja  sankcija. Jer kolektivni sportovi imali su zabranu  igranja  na  svim međunarodnim  takmičenjima.  
Godine 2004.  nastavljam u Majđarskoj da igram sedeću odbojku.  Igrao  sam 12  godina  za momčad SE "Csakazert" Szeged, gdje  smo učestvovali  na raznim  međunarodnim takmičenjima,  prvenstvu  i kupu  Mađarske. 2005.  godine  bio  sam pozvan  na  Juniorsko prvenstvo svijeta  koje  se održalo u  Kamniku u  Sloveniji,  gdje  sam  bio pozvan   kao sudac-zapisničar.  Sudio sam nekoliko turnira u inozemstvi i u prvenstvu  Srbije.
 
Kakav  je  položaj  osoba  sa  invliditetom  u  lokalnoj zajednici     I  da  li  postoji sluh  nadležnih  za  Vaše  probleme?
 U lokalnoj zajednici položaj osoba  sa  invaliditetom nije najbolji, ali se radi na  poboljšanju. Zadnjih par godina je poboljšan položaj osoba  sa invaliditetom. Lokalna  samouprava  je dala  dosta veliki   doprinos unapređenju i položaju i ostvarivanju prava osoba sa invaliditetom. Pomažu nam u  finansiranju ili sufinansiranju u oblasti programa  i  projekata  društvenog i humanitarnog  rada  grada  Subotice. 
 
Šta je potrebno da se unapredi položaj osoba sa invaliditetom?
Mislimo  da  bih trebalo rešavati probleme osoba  sa  invaliditetom i  to  u: otklanjanju arhitetkonskih  barijera, prevoza osoba  sa invaliditetom, nedostatak adekvatnih putničkih  vozila (kombi,  taxi,  autobus itd.), pristupačnost autobuskih stanica, pristup  školama, zapošljavanje   osoba  sa invaliditetom, više personalnih asistenata, bolje lečenje i kavalitetnija  invalidska pomagala (kolica, proteze, cipele  itd.)
 
Razgovarala Natalija Radovanović
 
 
 
 
 
Powered by WordPress.