Pitate me šta radim? Ta jeto, pravo da vam kažem, ništa mi ne iđe od ruke ovi dana pa ništa ni ne počinjem. Ta i nako će bit naopako, šta se ondak trsit. Sidim pod orom, dok je još vrime, pa gledim niz šor nećel se već pojavit ovaj s beračom da već oberem jedared kuruze. Jest da su zabadavad al nije red da se ne uradi kako Bog zapovida.
I niki dan sam tako sidijo pa naišli ovi siroti što su privalili po svita bižeć od rata i nevolje. Nji jedno pet šest prošli kraj salaša i iskali vode. Meni žavo one dičice pa ko velim nek svratidu malko sist, ručat, a našlo se malko i vina. Tako i bilo. Moja Jela pripravila lipo ručak kaki je red: kuvani jaja, šunke, malkoc divenice i slanine, luka obadvi fele, paprike i paradičke pa smo zajednički s njima i mi obavili, kako Bog zapovida. Veli mi posli komšo: „Nisi ji vajda naranijo s šunkom i slaninom? Pa oni to ne idedu. Ne idu svinjsko, ne da njim njeva vira“. Hm! Koliko ja vidim ili su, i to baš fajin. Još su falili opaprenu slaninu. A to s virom nisam ni znao. A možda čeljad nisu ni znali šta idu. Al pak! I ja u tušta čeg virujem pa jopet ne ispunim, al Bog će prostit.
Neg čeljadi moja, ja niki mudrujem... ta vite vi koliko je to silni svit uteko sa svoji avlija pa krenijo gori u Jevropu i to u samo par država. Sve niki jesapim da nije to ni rđavo. Još moj dida je divanijo da se triba fajzovat, da nije ista krv. Nije dobro ni josag da se množi samo u svojoj avliji, bude puno bole, a i, božemprosti, nedočuvani treću noć. Ja se sićam da smo imali jednu krmaču što je imala jedno prase koje nije bilo baš sasvim. Vako će se malkoc i ovima gori popravit krvna slika. Taki su već furtom blidi i žuti da sam se već sekiro za nji. Ha, već mi unaprid smišno kad se sitim kad kaki nov baćo ode kod babica vidit dite a kad ono... malkoc garavo, al cigurno će mu mlada kast da se zagledala u kakog. Al i šta fali. Dite je dite, nikom nije krivo.
A i kadgod je borme bilo selidba i fajzovanja. Zaboravili ste da je i naš svit došo iz daljine, dono svoju kulturu, jezik, ruva i to se lipo izmišalo vikovima pa vid kaki smo mi Vojvođani čestit svit.
Al sam se niki dan smijo, čeljadi moja, kad sam vidijo kako su ona dvojica zapinili oko međa. Av, kugod dica, Bože moj čestiti. Ako nemadu pričeg oko čeg se triba inatit onda i ja nisam sasvim, a i nji dvojica kandar nisu fajzovani. Ta o tim ne vridi ni divanit! I tako će bit kako oni oćedu odozgor. Svit se nikad ne pita, a doduše ni se ni pito. A sva ova vokšovanja su zato da se narod zalucka pa ne misli na bedu...
Ajd zbogom do drukput!
Sve vas voli i poštiva vaš
Braniša, od Ivkovićana
