Kolumne

Kolumne mrežne stranice Hrvatske novine - vijesti

  • Naslovnica
    Naslovnica This is where you can find all the blog posts throughout the site.
  • Kategorije
    Kategorije Displays a list of categories from this blog.
  • Oznake
    Oznake Displays a list of tags that have been used in the blog.
  • Blogeri
    Blogeri Search for your favorite blogger from this site.
  • Blogovi tima
    Blogovi tima Find your favorite team blogs here.
  • Login
    Prijava Login form

Seksualna revolucija

Posted by on in Nije kategorizirano
  • Font size: Larger Smaller
  • Hitova: 780
  • Pretplata na ovaj zapis
  • Ispis

Iz knjige „Slatko kod Dunje“, autora Branimira Miroslava Tomlekina 

Pošto se Nataša, već od prvog dana kad smo se upoznali, zalepila za mene, a bila je prelepa crnka, s dugom crnom kosom, nisam imao snage da joj kažem da sam smrtno zaljubljen u jednu isto tako krasnu djevojčicu, samo plavušu, s dugom plavom kosom. Tako je ona računala da sam slobodan i sve slobodnije se ponašala prema meni. A pravi zaokret je nastao kada je uspjela da me nagovori da zajedno odemo u kino. Cela Juga je ludovala za filmom „Prohujalo sa vihorom“ i Nataša je rekla da taj film moram svakako pogledati, ali nikako sam.  

 

                             

 

„Ni ja ga neću gledati sama, ali ako to ne bude s tobom, onda ga nikada neću videti“, rekla je tako umiljato i s molbom u skoro suznim očima da nisam mogao da je odbijem, a tek sam počeo da učim o malim, perfidnim i neodoljivim ženskim trikovima. 

Kasnije se ispostavilo da je „Prohujalo sa vihorom“ gledala već dvaput, i to oba puta sama, a izjava da joj je Klerk Gebl najveća ljubav posle mene, bio je samo novi lukavi ženski trik. Isplanirala je i u kojim scenama će se postepeno, kao hobotnica, pripiti uz mene. A kada je Vivijen Li kao Skarlet O'Hara rekla ono čuveno: „O tome ću misliti sutra“, mi smo se ljubili u mraku sve do kraja filma, kada se upalilo svetlo, a ja više ni o čemu nisam mogao da mislim ni sutra ni, kada su u pitanju žene, prekosutra, ni nikad više. Nosile su me one sa svojim vjetrovima u glavi, a moja glava bi, kad su u pitanju žene, naglo postajala šuplja, pa je lako letjela u svim smjerovima u kojima duvaju ti vjetrovi. A obično su to bili hiroviti vihori, često oluje, a ponekad i pravi uragani. Dobro je da sam ostao živ! 

Tako sam, kako ste vidjeli, posle filma „Prohujalo sa vihorom“, iz rumskog kina „Zvezda“ izašao prvi put u životu kao posednik dvije žene u isto vreme, i stvari sa ženama su od tog trenutka počele da mi se kompliciraju.

I Nataša i ja smo preko subote i nedjelje, danas bi se to jednostavno reklo vikendom, išli svojim kućama, a u mom i njenom selu su se filmovi prikazivali jednom tjedno, u tri termina. Subotom uvečer u osam sati u kino su išli mladi i svi zaljubljeni, nedjeljom posle podne u tri sata djeca, ali ne mlađa od dvanaest godina, sem ako se daje film za djecu, a nedjeljom uvečer u osam stariji mještani.

„Znaš li da večeras igra „Prohujalo sa vihorom?“ pitala me je Dunja te subote čim smo se sreli u našem selu.

Bio sam zatečen jer sam „Prohujalo sa vihorom“ upravo sinoć gledao s Natašom u Rumi.

„Marko, moraš me povesti da vidim taj film. Sama ne mogu, a moji neće da me vode. Umreću ako ga ne budem gledala, a znaš da će se ovde davati samo ove nedjelje. Ako ga propustim, moraćeš me voditi u Rumu. Čujem da tamo igra već sedam dana.“  

Kasnije se ispostavilo da je „Prohujalo sa vihorom“ i Dunja već gledala s nekim svojim drugarom u Šapcu, gde je te jeseni pošla u gimnaziju, kao i ja u Rumu, i odakle je svakog vikenda, kao i ja, dolazila kući, kod svojih roditelja. A mnogo kasnije sam doznao da je i Nataša još jednom gledala „Prohujalo sa vihorom“ u Buđanovcima, s nekim svojim buzdovanom.

Međutim, najgore od svega bilo je to što kod Dunje nisam mogao da napredujem ni milimetar dalje od beskonačnog držanja za ruke i beskonačnog ljubljenja. Ali kada sam već riješio da se riješim moje prve prave i jedine ljubavi i kada sam, već izluđen, navalio na Natašu, koja me je sve vreme spopadala pa sam mislio da mi je uspjeh kod nje zagarantiran, iz prve sam dobio pljusku, pa više nisam mogao ni tu da napredujem ni milimetar dalje od beskonačnog držanja za ruke i beskonačnog ljubljenja. Kasnije sam saznao da ni onaj Dunjin drugar u Šapcu, a ni onaj Natašin buzdovan u Buđanovcima, nisu mogli da napreduju ni milimetar dalje od beskonačnih držanja za ruke i beskonačnog ljubljenja. 

Tako nam je svima prošla cijela školska godina i kažu da žene uživaju baš u toj zajebanciji koja se zove romantika. Ja znam da sam ožvalavio od te romantike ljubeći se i da me je od toga sve više boljela glava i sve više oticala jaja. 

U razgovoru s drugim drugarima, video sam, iako su to teško priznavali, da su svi u istoj situaciji i da masovno, u spašavanju od romantike, pribegavaju upražnjavanju onog što rade svi dečaci sveta. Ali ja nisam kao svi drugi, ja sam to prevazišao, jer mi je teta Beta otkrila kako izgleda pravi odnos muškarca i žene i nije dolazilo u obzir da se vraćam na te dečačke budalaštine. 

A romantiku je izmislila moćna priroda preko ženskog roda! U tim mladim godinama poslala bi nam prvu pravu i jedinu ljubav i mi muškarci ne bismo više vladali sobom. Svoju prvu pravu ljubav nećeš povrediti ni u snu, jer je toliko voliš, a tvoja prva prava ljubav obično ne voli tebe, iskorišćava te za ostvarivanje nekih svojih želja i drži te na sve većoj distanci. Što je više voliš, sve više te iskorišćava, pravi te čak i smešnim u ispunjavanju njenih sve hirovitijih hirova, i sve si dalje od cilja koji si zamislio u početku. Pa i kada te tvoja prva prava i jedina ljubav voli, čak smrtno kao i ti nju, opet joj moćna ženska priroda ne dozvoljava da ispuniš svoje želje. A ti si beskrajno uviđavan i sve se završava na poljupcu koji može da traje svaki dan po ceo dan, ali čim rukom kreneš bilo kuda po svojoj prvoj pravoj ljubavi, njena ruka je odmah tu da te spriječi.

Da li ste se zapitali zašto je to tako? Odgovor je jednostavan, kao što je u moćnoj prirodi sve jednostavno. Šta bi bilo kad bi priroda dozvolila da deca prave decu?! Pa opet, da tako rođena deca prave decu! Ceo ljudski rod bi ubrzo postao i ostao nezreo, večito u pubertetu! Rađali bi se samo siledžije, lopovi, lažovi, kriminalaci, ubice, političari i, uopšte, da ne nabrajam, sve sami nezreli ljudi, večite pubertetlije, željne nekog svog dokazivanja.

Ali ja više neću da trpim, čekam ljeto da na Savi Dunji stavim ultimatum, ili ja ili romantika, ili ću otići u Buđanovce i to isto, ali ne znam na kojem mjestu i kako, uraditi i s Natašom, ili ću, ako ni od toga ne bude ništa, ponovo otići do tete Bete.

U to vrijeme se na sve strane govorilo o seksualnoj revoluciji, ali dugo nisam mogao nikako da saznam o čemu je tu reč. Kako revolucija uopšte može biti seksualna?! Sada, međutim, vidim da je to pobuna protiv romantike, odnosno ovog nesnosnog stanja u kojem sam se i ja našao. Protiv toga se svaki pametan muškarac morao pobuniti, a uz pametne muškarce, i sve žene koje idu uz njih, i suština seksualne revolucije je bila u tome da se svi počnemo zaista prirodno ponašati, ali tako da ne narušimo onaj zakon o pravljenju siledžija, lopova, lažova, kriminalaca, ubica, političara i uopšte tih pubertetlija. I to bi bilo sve, a značilo bi da mi mladi treba masovno da učestvujemo u seksualnoj revoluciji, ali treba pri tom da pazimo da ne napravimo kojeg večitog pubertetliju. Sada mi je bio jasan i bum industrije kontraceptivnih sredstava u to vreme, jer u bilo kakvu borbu ili revoluciju se ne može bez oružja, a mi do tada nismo ni znali da uopće postoji oružje za seksualnu revoluciju.

A ja sam bio toliko ogorčen na romantiku da sam bio spreman da uletim u prve revolucionarne redove. Tako bih sutra mogao i da kažem kako sam borac seksualne revolucije od te i te godine, kao što ovi danas svi govore da su borci od četrdeset i prve, iako ih se većina ubacila, uz dva svedoka, u samu završnicu te njihove revolucije, tek četiri godine kasnije.

Znao sam i da je svaki početak težak ali bio sam mlad, zdrav i jak, konju bih mogao iščupati rep, i znao sam da bih mogao dati veliki doprinos seksualnoj revoluciji, a najvažnije je bilo što sam ideološki bio nepokolebljiv i bio spreman i za najgore mučenje, iživljavanje i perverzije, a da ne odustanem od borbe.

I žudio sam da sretnem nekoga ko bi me povezao sa seksualnim revolucionarima. Znao sam i da prvoborci rade u ilegali i zato sam svoja dva svjedoka nosio stalno sa sobom, ali na pravu borbu sam morao još dugo čekati. Sve dok u naše selo na ljetovanje nije došla Gizika.

 

  Opširnije u mjesečniku Hrvatske novine broj 46 u pdf i tiskanom izdanju stranica 22-23

 

0

Comments