Čeljadi, odsele ću šarkanjovat, opcigovat, gustirat, izmuštrat, isperjašit, študirat, u mojim huncutskim adetom. 

Joma velim oni iz cocolišta su izgustirali, sa njevim sad već pokojnim pridnjakom, kako zavatit najviše miškulancije. Al šta ćeš kad čerez hasne triba burlat di mož, doprit do debljeg buđelara. Jesapim metnit ću se na to - šarkanjovat o našim pridnjacima jel šta kad vrime proleti džabe je ajmekat se i čangrizat. Ta naš adet bunjevački Hrvata je baratat makar bis izbijo na nos. Borame, mi smo durlast svit jel po našem je nikako, al ezekutori su to izgustirali obaško, hamišno, huncutsko vokšovanje, ko što je vokšovanje za izbiranje naši  pridnjaka za to naše krovno tilo, Hrvatsko nacionalno vijeće. Jedni bili na čelu godinama, ugojili se, zaokružili se, ne mogu više da zakopčadu pucad na popršnjaku - ta ne mož poznat čeljad. Jezičati divanili furtomfurt a sve očlo u ajer, pokazli da ne znadu gazdovat pa jesapidu napravili, što kažu dica, u pozitivnoj ništici jesap. 

Došla kaštiga, čeljad vidu u škatulji i čuju na radiju al i komenciju triba manit, tu je greda. Nema druge partovat, zasukat rukave, bit kuražan, tražit potporu čeljadi med svitom. Jopet, moja čeljadi, dignite glas za bolja vrimena, velio ja svitu, al nemojte špotat se jel kad čilaša okrene stražnjicu ne iđe baš uvik kako mi špekuliramo. 

U kampanji napastovali su čeljad telefonom. Ta nisi se mogo oparat od napasti. Kugod izlivena tekunica svit bi uteko. Pa vele imate obvezu vokšovat, još i priteći. Da, sad počeli na počelu niki pujkat na mrginju jedni na druge pa još zavatili i plebanoša. Ta di jim sramota! Jeto raspredaju se očepereni po škatuljama, el kako dica to vole kajzti po „portalima“, kako kome pasira. Čeljad se naprišivaju jedni drugima. A di je sad Bunjevački put križa? Očo u andrak.

Opet imademo pobednike i gubitnike a komšije Madžari nam se smiju u brk. Dedara mu, imademo izgubljene i pobednike, pridnjaci u staračkoj dobi ne vole puštit kajase jel jesapidu da nisu zamenljivi. To se moglo vidit izravno na skupštini kad su pridstavljali čeljadi vićnike. Nisu puštili drugima divanit šta oćedu. Al zato borame fiškal pridnjak hamišan, napravio halabuku i gubitnike isperjašio napolje! 

A kad su gospoda na vlasti isprivrćali zakon stigla ovlašna kaštiga da se ne triba prdačit jel nije dobro pridsidavajući vodio skupštinu pa joped ajd razbirat se i stigla konačnica za našu čeljad koji su vićnici razbirani. 

Taka hamišna, al značajna, politična mudrolija dovela našu čeljad pod muštranje a da ne velim kaku sramotu. 

Eto čeljadi, izdivanio sam vam što sam naumio. Nemojte se griskat, dignite vaše čelo gori i uprite prst koji ne tio vićat. Tako. Naumio sam prineti iz moje ćoše štiocima o trevljenom događaju med našim pridnjacima, čeljadima Hrvata u Srbiji. 

Ako kogod ne bude razumio stojim na pomoći.

Uzdravlje, ja nako sa salaša.