Kolumne

Kolumne mrežne stranice Hrvatske novine - vijesti

  • Naslovnica
    Naslovnica This is where you can find all the blog posts throughout the site.
  • Kategorije
    Kategorije Displays a list of categories from this blog.
  • Oznake
    Oznake Displays a list of tags that have been used in the blog.
  • Blogeri
    Blogeri Search for your favorite blogger from this site.
  • Blogovi tima
    Blogovi tima Find your favorite team blogs here.
  • Login
    Prijava Login form

Knjiga „Čajka“, autorke Nade Ostrogonac iz Subotice: Ima još nade za sve nas

Posted by on in Nije kategorizirano
  • Font size: Larger Smaller
  • Hitova: 1280
  • Pretplata na ovaj zapis
  • Ispis

Rukopis nas vodi u svet tajni, na samoj granici između života i metafizike, koje se prepliću u svakodnevnom životu junaka, naizgled različitih u svakom smislu, a opet, skladno vođenih nevidljivom rukom samog Stvoritelja   

 

 

Književno delo je nastalo na osnovu istinitog događaja. Kroz pojedina mesta i likove provejava duhovno povezivanje, multietničko i multikulturno, sa elementima nadrealnog.

Za junake različitih priča, paradigmu predstavlja priroda, sva živa bića i sile koje se ne mogu objasniti fizičkim zakonima, a opet, prisutne u svakom od nas, utiču na donošenje važnih životnih odluka. Često puta, u kontradikciji sa sobom, osluškuju glasove sudbine, sledeći tako porive koji ih kao putokazi usmeravaju u željenim namerama.

Na jedan čudesan, metafizički način, reka Drina je spojila i umrežila nekoliko područja i gradova, među kojima je i Subotica.

Svi akteri imaju glavne uloge, bore se za svoju ljubav, zdravlje i svet oko sebe.

- Nada, junakinja sa severa Bačke, proživljava sreću i nesreću, tražeći lek i utehu u sakralnim objektima, Na “Bunariću”…na Paliću… na drugom svetu;

- Jovan umire u Drini, vraće se u Jerusalem i potom, u nepogodama, spasava živi svet;

- Nenad pobedjuje tešku bolest, verujući u sebe i nemoguće, što se na kraju i ostvaruje..

Sve su to priče iz svakodnevnog života, u koje su vešto utkani dodiri i paralele, sa težnjom, da se mali čovek Oboži u sudaru sa vlastitim željama i surovom realnošću.

“Čajka” na ruskom jeziku, u prevodu znači galeb. Ta ptica je sinonim za slobodu, kojom svako od nas raspolaže, a čitaocu pruža uvid u nekoliko uzbudljivih priča, kao i neospornu duhovnost.

Svaka rečenica je filigranski brušena, bez primesa vulgarnosti, tako da je sasvim prihvatljiva za sve odrasle uzraste.

 

Nad Ostrogonac, autorka

 

Mišljenje o knjizi „Čajka“, autorke Nade Ostrogonac  iz Subotice:

 

Rukopis nas vodi u svet tajni, na samoj granici između života i metafizike, koje se prepliću u svakodnevnom životu junaka, naizgled različitih u svakom smislu, a opet, skladno vođenih nevidljivom rukom samog Stvoritelja.

Tako čine predivnu tapiseriju, utkanu u prirodne pojave i druga živa bića, nad kojima se treba ozbiljno zamisliti. 

Knjiga je u isto vreme zabavna, sa temama iz običnog života, za mene čak i senzacionalna. U pojedinim delovima podseća na modernu bajku, kao pravo osveženje u ovim sumornim vremenima.

Može se reći  je „Čajka“ ljubavna, lirsko-epska pesma, napisana u prozi, sa neobičnim raspletima. Specifičan književni izraz daje poseban šarm ovom delu, oblikovanom mudrostima i iskustvom same autorke. 

Svakako je to jedno vredno i maštovito kulturno delo, koje osim književnog izraza može da posluži kao libreto i za neka druga umetnička ostvarenja.

 

Eva Szadeczky lektorka

 

Roman „Čajka“, od autorke Nade Ostrogonac, novinarke iz Subotice.

Pošto sam pročitao Nadinu knjigu, ja sam se ponovo zaljubio u  prirodu i u jednu ženu.

Tog dana, još pod dubokim dojmom, izašao sam na ulicu i počeo da skupljam plastičnu ambalažu i najlon vrećice što su landarale po trotoaru.  Dok sam to radio pored mene se stvorila jedna prelepa žena:

- Baš ste vredni, rekla je.

- Branim prirodu od bahatih ljudi, odgovorio sam. 

- Na to me je podstakla jedna spisateljica. Skoro da sam zaboravio miris jeseni  i popalog lišća  kad nagrne sa svih strana i učini da nam život bude ljepši, barem dok hodamo po toj živopisnoj tapiseriji, satkanoj od svih mogućih preliva i nijansi žute, braon i crvene boje. Upravo sad, do mene dopire blagi miris majkine bundevare, posute cimetom i vanilin šećerom i  još vidim jednog dečaka kako trči za  kolima  punih zlatnih kukuruza i nasmijanih suncokreta.

U moje misli doleprša i jedna Spomenka. Bila je to lepa žena, izgledala je skoro kao Vi. Kosa boje žita, tanak struk i suknja tik iznad kolena. Još se sećam njenih koraka, tog uličnog valcera što i sad u mom srcu odjekuje. Tup, tup, igra tanka štikla, veselo poskakuje, dok moje srce hvata taj isti ritam i mahnito kuca, kako ne bi izgubilo njen korak. 

Nikad nisam mogao da pogodim kad će me pogledati i ljupko se osmjehnuti, tako da sam svaki put, iznova, kao katapultom bio izbačen iz ravnoteže, daleko iznad varoške kuće.

- Eh, mila moja,  izvinite što Vas zadržavam, pravdao sam se.

- Nikako, samo imala bih jednu molbu, ako možete da mi nekako nabavite tu knjigu.

- Ukoliko mi date svoj broj telefona, lično ću Vam je dostaviti. Kako Vam je ime, mlada damo?

- Dijana.

Uzela je olovku, nešto nažvrljala i baš u tom u deliću sekunde ruke su nam se dotakle. Osetio sam blagi emotivni udar, dok je ona sva zanosna i lepršava nastavila svoj put.

 Zabezeknut, još sam blenuo za njom, kad se iznenada okrenula, dotrčala i poljubila me. 

Ima još Nade za sve nas,  srdačno, 

 

dipl. oec.  Davor Saćer

 

0

Comments