Sad ono prija nika gospoja tute iz Tavankuta veli u dućanu.   

„Nećete mi virovat Bogarove njim njeve, ja sinoć tiram u polak jedan noćom biciglu kući i zaustavila me milicija!!!!-ištedu ličnu kartuuu!!! Kazli da sjašim z'bicigle i da je dalje turam“

 Hmmmmm-gledim u nju a gledi je i naš Šime što ga zovu dobar čovik.

Veli njozi Šime..

„Jal curo a znaš ti da si dobro prošla??? „

„Kako??? Dobroooo!???? „

„Da i većma neg dobro, jel nisi platila kaznu „

„A zašto bi platila??? „

„Imala si svitlo???“

„Nisam“

„Ličnu kartu??? „

Ova nika zavrnila nosom i veli..

„Nisam“

„A ucigurno nisi ni rasla u Tavankutu“

„Pa nisam, tute sam se udala“

„Eeeee udala! Da si ti udata ne bi ti u polak jedan noćom tumarala. A drugo zasigurno neznaš kako je tute bilo osamdeseti“

„A kako je bilo kad si ti Šime taki zdravo pametan? „

„E bilo je tako, ako iđeš brez svitla na bicigli onda te milicaj natira da svrneš selepe i u najmanju ruku ji metneš u džep a ako si bijo drzak onda su selepi letili u najbližu travu a za ličnu kartu da ti ne divanim. To se od kad je svita i vika morlo nosit“

„Jeste –a šta njeg briga za moje svitlo???“

„Pa briga ga jel ako te kogod keči sastrag, izlomite jel rastavi sa životom pa onda taj zbog tog što ti nisi bila osvitljena mora ić robijat ni kriv ni dužan“

Tute je gospoja ućutila, ušla pokupovala šta joj triba i ku vitar nestala.

Piše: Tomislav Mačković