A šta je to vično trajalo? Vičan je samo ON Gospodar svemira i svega vidljivoga i nevidljivoga i samo njega čovik mora i triba da se boji, ostalo je sve ništa u odnosu na NJEGA i zakone NJEGOVE.  

 Gazu nas, ugnjetavaju, asimiliraju i sto čuda čine –ma ništa iđemo mi dalje ne okrećimo glave , dignimo čelo i sitimo se da su i Osmanlije vijale našu čeljad po Ludošu , pa su se naši stari sakrivali u vodu i na trsku disali, i ostali Bogu dragom živi da bi se mi mogli ponositi našim precima. Sačuvano je kroz vikove sve ono što su nam unišćavali, i sad se unišćava al podmuklo uvijeno al mi to vidimo i mi to znamo i zato svoju :viru, kulturu, jezik i tradiciju ne damo. Cenim i poštivam tuđe i zato nedam nikad nikom svoje, kulturu i običaje čuvam ku oči u glavi. Zalud se našoj dici servira divan kojim nikad niko od nas divanijo nije.

Al neka ima BOGA i on će suditi onima koji uništavaju naše, koji su nam na dicu sa „prosvetom“ svojom udarili. Sudiće njim se al zna se vrlo dobro se zna kako Bog sudi, ON iđe do trećeg i četvrtog kolina i udara di najvećma boli i zato nek se slatko smiju svi koji se mojoj ikavici smiju, ja se ne smijem ni moj svit mi Boga molimo za te take da dušu svoju spasu. Jel kad dođe sudnji čas, trenutak za duše spas onad će plakati i kajati se al onda biće kasno.

Jaki smo mi, viruj mi moj narode da nismo jaki ne bi puno jače sile na ans ovako podmuklo udarale pokušavajući da nas satru ma mi smo za nji sve opasnost jel smo mi Bunjevci jaka grana Hrvatskog naroda koju nemož slomit a ni ispilati, poput gelegunje i drača smo postojani i jaki. Držmo se samo i dalje naše tradicije i samo naprid brez osvrćanja i gledanja unatrag. Već sledećeg prolića Župnik je uveliko pripravljo blizance za duhovni poziv, uskoro su bili i Krizmani i onda je započelo ozbiljnije pripravljanje za ovaj prilip poziv od Boga za službu i NJEMU i narodu. Za par godina Marko i Bara su postali deo svećenstva. Marko je prvo bijo kapelan u jednoj Crkvi a bara je bila u jednim samostanu časni sestara. Na mladoj misi Markovoj mater Gabriška je kazala... „

Za ovaj dar Ti se Bože zafaljivam vično, jel si mi uslišijo molitvu da jedno moje dite služi Tebi, a Ti si mi Bože dao da moji blizanci nji dvoje služidu Tebi, i zato Ti fala“ Lozija je gledo naprid i samo je dodo... „Bog nagrađiva pravednika većma neg što on ište i moli“

  Piše: Tomislav Mačković