Piše: Tomislav Mačković

Ustaj Boga Ti nikakog!-dreknijo je baćo Bartula na derana mu  Loziju .

 „Ajde brže tri sata je triba po jutra vinograda i polit dok  ne upeče-AJDEEEEE!!!“  

 

Prija neg što je Lozija usto , onako nevoljno čavrgan kojem je san štogod bijo od najveće vridnosti njegov brat Kalo koji je bijo malo nagluv već je bijo na nogama .

 Trvalo je polivanje vinograda borame dosta dugo, vamo Lozijin špric je digod propušćo na kakoj gumici pa mu je modri kamen nakvasijo cila leđa ali nise smijo buniti jel bać Bartula bi ga oma plenijo ako bi rič kazo.

 I tako iz dana u dan. Jedno veče bać Bartula počo pripravljati josagu da namiri i vikne Loziju  i dok je tako viko eto Ti Kale i veli Kalo onaki dobričina.

„Izvolite baćo. Tražili ste me?“

„Ne Tebe neg Loziju“

„Baćo ajte molim Vas do sobe“

Nikad bać Bartula nije ovako ćutke ništa ne pitajući išo za svojim deranom ni za Kalom ni za Lozijom-al ovaj put je ćutke išo.

„I eto Ti na!!!-ovom si Ti kriva Boga Ti nikakog Ti si ga sakrivala kad je vrag bižo od posla, netribaš jedan sad da se vrati oma bi ga svezo na srid avlije i kandžijom bi ga tuko dok diše“-viko je Bartula na ženu mu Mandu.

Sirota Manda je zagrlila Kalu i sklonila se a baćo je vućijo komad artije na kojoj je Lozija napiso oprošćajno pismo u kojim je stalo da je očo u bili svit da budne svoj čovik i da mu je dosta baćinog terora.

Prolazile su godine Lozija se par puti materi javijo al na salaš dolazijo nije čak ni kad mu se mater razbolila i na kraju i umrla ne vidivši svojeg derana.

Kazala je samo dok je sklapala oči na samrti čuvajte mi Loziju on je ku vitar nagal..

Odvela je Manda za sobom i Bartulu koji iako je bijo oštar nije mogo ništa brez ženske ruke i pameti, džabe mu sve bilo furtom je plako za svojom Mandom i divanijo  kako mu fali njegova iz mladosti ljubav i da niko nezna skuvat taku paradičkom čorbu ku njegova pokojna Manda koja je što bi ritko koji muški tijo priznati, bolje kuvala neg njegova pokojna mater snaš Reba.

 Salaš je osto na Kalinim leđima, sam je kuvo, sam je sve sređivo. Imo je josaga, prodavo je od kuće sir i jaja, kokošjeg mesa je imo više neg što mu je i tribalo. Krmsko meso nikad nije tijo isti kazo je da je svinjče prljavo i da odkad je vidijo da je krmača pojila pacova ota doba se manijo i držanja svinja. Ijo je ono što je i proizvo u bašči na dvi motike a četri jutra zemlje je sam ogradijo dračovima i gustom krunicom i tute je pušćo josag: krave, ovce, kokoške, morkače...

Stigo mu jedared bać Pišta zvonar iz Crkve i kazo mu da je vidjo mu brata Loziju na misi nikog gazde što je držo mijane i kako je svit divanijo i niki kupleraj digod u varoši.

 

„Kazo je Lozija da bi Te volijo viditi, pa ako možeš doć do župe da sačekaš doće s'koli da te obađe“

„Pa šta ne dođe ovamo?“-veli Kalo.

„Pa valj tira gazdina kola pa nebi toliko išo a veli da te nije godinama vidijo“

„Aha daklem tako-doooobrooooooo, doću“

I posli par godina sustriju se dva brata prid Crkvom na srid sela i stanedu divanit, uglavnom Lozija je niki krajčijo od Kale i kazo mu da se mogo bolje obuć a ne da smrdi na košaru i na josag.

Kalo mu je saso u oči da triba oma da se ispovidi kad je već prid Crkvom i da se pokaje što baći i materi nije na saranu došo.

Kako mu je kazo tako se okrenijo i samo je dodo bratu Loziji.

„Još ćeš Ti na salaš doći vidićeš“

Jedan dan baš je Kalo tijo leć kad eto Ti snaš Vece trči priko ditelne odigla suknje da se na splete i ne padne i tabana.

Ni Faljnis ni Amen neg oma Kali...

„Jaaaaaal Kalooooo? „

„Kašte“

„Imaš li Ti još onog kozjeg mlika?“

„Imam snaš Veca“

„Aj evo Ti novaca pa doće ujtru nika žena, unučetu joj triba za lik ona je doktorica pa veli da je kozje mliko dobro kad koga god guši“

„Ako je za dite novce ne primam“-veli Kalo...

I u tom ode Veca ujtru eto Ti nika kola na kapiji i nika gospoja a sa njom troje dičice poskakli napolje iz kola pa glede unaokolo.

Gospoja se kulturno predstavila i kazala ko je i šta je da je vlasnica jedne doktorske ordinacije i da je i ona sama doktor, kazla je i da joj je čovik umro. Zadivila se Kalinim znanju kako koze kad pojidu kake trave stvore antitila i izbacidu zdravo mliko.

I rič po rič pao je dogovor da furtom ta žena nosi mlika od Kale, i jedared na silu utpa Kali mobilni telefon da mu se jeto mož najavit kad dolazi i da će ona vodit računa da uvik Kalo ima kredita na njim.

Tražila je ta doktorica Vesna i kaki komad zemlje tute di bi vikendicu opravila i onda joj je Kalo kazo.

 „Vesna Vi ste divna žena evo ovaj grunt ode ću Vam pokloniti“

„AAAA NEEE!!!-ne dolazi u obzir, samo da Vam platim tako može“-tvrdoglavo je doktorica Vesna odbijala ponuđen Kalin poklon.

„Dobro doktorice eto onda popraviće te mi malo salaš i onda smo kes“

„Šta smo?

„Onda smo jedan-jedan nasmijo se Kalo“

I jedared počne stizat materijal za vikendicu, stižu i majstori i počeli raditi gospoja Vesna jedan dan veli Kali da će praviti večeru na gruntu i da će joj doć samo još ćer i zet.

Pomogo je Kalo pripravljati šta je tribalo oko kotlića, navuko drva al ku da će vola peć kad eto Ti gostivi..

„Ja sam Mirjana ćerka Vesnina i majka Nebojšina i Danetova“-uljudno se predstavila doktorice Vesne ćer i pružila ruku .

„Ah oprostite a evo ga stiže ovo je moj muž Lozija“

„Brate Lozija???? Stigo si ??? Evo saćemo se izdivaniti zašto nisam tijo prodat grunt, neg ću još dati jel nisi bijo ni na ostavinskoj raspravi a ovo je brate moj tvoj nužni deo, dok ostatak ostavljam tvojoj dici“

Žene su zaćutile a dva brata su se čvrsto zagrlila posli godina i godina razdvojenosti i sad je Lozija i sam prizno da nije njeg baćo tuko iz mržnje neg da bi opravijo od njega čovika i da je to svatijo al da mu još štogod stvara muku a to je sve šta je načinijo.

„Jel si se Ti ispovidijo???“

„Jesam Kalo“

„E onda da Ti kažem naša mater je kazala da te čuvamo jel si nagal vitar ku ampa si znaš i zato brat si mi i od roditelja a i od mene ti je oprošćeno a Bog će dalje Ti suditi i eto vidiš???-Ti si se ipak vratijo na salaš i to okružen ljubavlju tvoje porodice. A zadovoljstvo koje si meni opravijo s'ovim svime što te vidim srićnog brale moj i što vidim nećake moje e to je samo za jedno da Ti kažem“

„Bog Te blagoslovio i tebe i sve tvoje brate moj i dobro ti došo natrag na svoje“