Piše: Ljubica Kolarić-Dumić
Moj je strah pred Tobom,
Kao Tvoja snaga
Na Zemlji i Nebesima.
Kao što je Tvoja volja,
Kojom čovjeku daješ
Volju slobodnu i korak siguran,
Tolika je moja težnja
Za putovima pravednim.
Ali što je sa sputanim
Korakom,
Kojemu strah ne da kročiti,
Koji pred svakim grmom
Zastane,
Na svakom raskrižju
Ne zna kamo će,
Koji u noćnoj tami
Zarobljenik postaje?
Noć je za njega tamnica,
A tamničari milosti
Ne poznaju.
Otjeraj noćne utvare
I ovozemaljske strahove,
Pošalji mi zraku
Sunčanu!
Ja ću dlanove svoje okrenuti
Kao čiste prazne listove,
A Ti ćeš mi u dlan upisati
Dan –
Pred kojim se ne ću bojati.
Korake ćeš moje razvezati
Da Tvojim putom,
Samo u strahu pred Tobom,
Hodim slobodna.