Dico naša svatite jedno sad dok ste mladi, valja učit škule al valja se laćat i žuljača i motike to se nemož i nesmi zaboravit!
Da nije žuljača i motike, da nije onog korta s'vodom da se metne motika do ušica da sapište njezino dračovo zacvrkne pa da se kopat mož a da nespada i da se cijo dan šnjome vošti po: pirovini, po zubači i po popancu a da nekažem i po muvariki.
Ne svite moj narađeni i pošteni, netriba dicu tirat samo škulovat se da nebi radili triba nuz škulu u narodni folklor uvest u nastavu škulsku u predmet domaćinstvo uvesti triba motiku!
Nek uče dica šta je i kako se koristi motika a ne šta je to buzdovan i koliko je čiji god glava razbijo-ne to nam netriba, taki narašćaji nijednim narodu ne tribaje.
Učimo zato našu dicu od malena kako triba radit da se mož kruva zaradit, da nemož sve ni sa traktorom odradit neg da velika snaga leži u motiki i u žuljaču.
Smije se di ko, motiku podcenjiva al motika je tušta gladni usta naranila jel da se njome tuklo nije po korovčini sve bi u klinac očlo, kruva na astalu ucigurno nebi bilo tušta puti da se na vrime nije kopalo...
E što žuljač i motika, neg i drven pa kasnije i gvozden plug i čilaš Dečko .
Dečko vuče onaj plug sve se zemlja trese, a dobar konj vodit ga netriba, neg samo košar od drota na njušku da ne kida mlade kuruze i vošti od rane zore do polak dvanajst a u dvanajst već je užna na astalu moli se skršteni rukivi i kad se naužna rabadžije se razstrču kojdi po ladu i odrimaje do polak tri pa ajc na novo upreži Dečka i tiraj u red pa tako do uveče...
I nikom nije kruna z'glave spala nit to mož kad je ni nema. Krunu nosi onaj koji nam je kruv i dao i Križ da ga vučemo kaki je i red naš Kršćanski da ga vučemo i da ne kukamo neg triba još teži da ištemo a pod obavezno to nikad se smetnit s'uma nesmi tuđ se križ uvik mora pomoć nosit i ako je često teži ni to ne mari valja u životu radit i kruva zaradit, to nemoš brez motike i brez blagoslova Božjeg da nam naša plodna Bačka oranica uvik rodna budne...
I da nam Bog dobri milost zdravlja udili...
Bog Vas blagoslovjo dobri svite!!!
Autor: Tomislav Mačković