Šetam tako: danima, godinama i decenijama, kroz ovaj moj Tavankut i kroz jedan i kroz drugi i kroz Čikeriju i Mirgeš.
Šetam i razmišljam.
Šta je u ovom mojem selu tako jako? Šta drži sve nas koji smo od Boga dar dobili da :pišemo, sviramo, pivamo, slikamo....
Nije ovo samo puka slučajnost ima tu više od slučajnosti, Božja je ruka tu umišana jer ne bi mi opstati mogli da Boga nije i milosti njegove.
Smilostivijo se Bog na nas a nismo mi baš tako zdravo dobri, daleko smo od dobri al..valjda je Bog pripozno u nama ljude koji nisu u duši pokvareni. A di bi i bili u duši pokvareni kad su nas odranjivali roditelji radnici i zemljoradnici , običan prostodušan svit brez trunke pokvarenosti u sebi.
I nije to samo sad neg je to od vajkada tako i pomalo sam da ne kažem bisan na onaj naš svit koji je od Boga dar dobijo još ku dite sigrajući se u pisku, tute dar dobijo a očo ko zna di u bili svit. Tamo digod su moji zemljaci sad tuđini, jel nikad nigdi ti nisi na svom ku tamo di si se rodijo i raso.
A ovaj naš divan brez temelja što vele, ehhhh imaon temelja al nije ukolenčen a i neće nikad biti dok je sela i ove naše fele Bunjevačke –tvrdoglave.
A i nemož nas niko dirat , ako nas i dira kogod uništiti ovaj divan nikad niko nemož. Nemož jel Bog iznova daje narodu ovom nove narašćaje koji držu svoj divan svoje JA.
I ništa lipče nije neg kad dite malo iz škule iđe i onu koferčinu od taške na leđi nosi i kad izdaleka viče svitu starijem FALJNIS....i radosni budnu kad njim se uzvrati AMEN.
Falinka jedna tute u Tavankutu postoji, malo svita u Crkvu iđe-al nemari svit se itekako Bogu zafaljiva. Molimo se i da imamo više duhovnika da nam pomognu sa ranom duhovnom da nas narane. Jel ako će mo pošteno . Pavlini su nas ode i doveli , tute malo dalje od Tavankuta tute na Pavlovac.
I zato nikad nemoj narode moj dat na se, na svoje bližnje. A ako kaka bitanga dođe, otiraj te ga dalje i nedajte nikad nikom da dira u naše a i dicu svoju učite tako. I nikad nemojte bit zavidni kaki biti znate, a i znajte da kako dajete tako Vam se i vraća.
Dobri moj svite
Samo naprid dignutog čela sa virom u Boga i nedajte se.
Piše: Tomislav Mačković