Subotica jedan od retkih gradova koji je preskočio fazu tramvaja sa konjskom vučom, ona je izgradnjom električnog tramvaja 1897. godine bila ispred mnogih većih centara poput Beograda, Novog Sada, ali i Zagreba i Segedina. Pojava tramvaja najavila je procvat varoši i sve do 1974. godine on je bio sastavni deo života svih Subotičana, ali i turista.
Uz obrazloženje da su nafta i prevoz autobusima jeftiniji, lokalni čelnici 2. aprila „izbrisali“ su tramvaj sa ulica, ali nikada nisu uspeli da ga izbrišu iz sećanja onih koji su živeli i rasli uz tramvajska kola, prikolice i pruge. Sve do 1928. godine tramvaj je saobraćao do Palića, zatim za Somborsku kapiju i Aleksadnrovo, kroz sam centar, a posle i Štrosmajerovom. Tada je izgledao sjajno, ali generaciju koja i danas u sećanjima nosi tramvaj dočekala su ostarela češka kola i stare neravne pruge. Bilo je tri vrste kola: pogonska, sa trolom, zatvorena i letnja otvorena prikolica. S obe strane kola bile su drvene klupe, okrenute u oba pravaca. Putnici su se pridržavali za porcelanske držače, a po sredini kola, po plafonu bila je provučena vrpca za zvonce, koju su svi nekontrolisano koristili, često na užas strogo poslovnih vozača. Polazak je označavan jakim zviždukom u pištaljku, a često su i putnici zviždali, što je znalo da izazove i sukobe. Cena je određivana po dužini relacije. Kraće relacije su stajale 25 para, nešto duže 75 para, a za dinar se moglo prelaziti iz jednog tramvaja u drugi i nastavljati drugom relacijom. Ljudi su uživali u vožnji, naročito leti kada su postavljali otvorene vagone. Do Palića bi znalo toliko ljudi da se ukrca da su neki visili i jedva se pridržavali za vrata da ne ispadnu. Vozili su se i mladi i stari, i bogati i siromašni. Vožnja subotičkim tramvajem bila je svojevrsni provod za građane. Na hiljade ljudi se slilo u centar da isprati tramvaj, 2.aprila oko 17 časova na okretištu stanice u Malom Bajmoku krenula je u poslednju vožnju duga kompozicija od pet motornih kola i pet prikolica. Subotički tramvaj poslednji put je zazvonio 2. aprila 1974. godine u 17 časova i 40 minuta.