Budi milostiv mojim noćima

U satima koji sporo prolaze,  

 

Obasjaj tamu 

Da me više ne plaši.

Budi milosrdan mojim 

Čežnjama,

Dobro me poznaješ,

Ti si me ovakvu stvorio.

Sluga sam što talente Tvoje  

Nije u zemlju sakrio. 

Ti znaš

Da se ne htjedoh 

Na raskrižjima hvaliti,

Tek marno Tebi služiti 

I s mojom braćom ljudima

Darove podijeliti, 

Kojima si me obdario.

Umnožene Tvoje talente

I svoje srce uzeh, 

Stavih sve u naramak

 

Piše: Ljubica Kolarić-Dumić

Da ih odnesem čovjeku.

Ali silina moje radosti 

Uplaši tada čovjeka 

I on mi svoja vrata  

Pred darovima Tvojim

Zatvori.

Ti koji sve znaš,

Otvori mi njegova vrata.